KO-KO-DA

Nižu se godine provedene u medijskom poslu i sve je više muzičara sa kojima se upoznajem, sarađujem, razgovaram, sedim uz kafu. Često se pitam – da li je moguće ostvariti i održati ravnotežu između kafe i posla? Između druženja i kritike? Jer, neznanca je, istina, lako „ošinuti” jezikom i perom, dok poznanstvo budi saosećajnost, blagost, uviđavnost… Dodajmo na to profesionalnu etiku, poštenje u poslu i iskrenost prema drugima, ali i prema sebi, svom znanju, sluhu, ukusu, iskustvu. Baš kao i muzičar, i muzički kritičar mora da bude iskren u onome što radi. Neiskrena muzika je plitka i prolazna, a neiskrena kritika, bilo da je bazirana na ulagivanju ili na „pljuvanju”, sasvim je beskorisna.
Osim poželjne iskrenosti, za muzičare i kritičare zajednička je osetljivost. Umetnika ponekad povredi i najmanja zamerka na njegovo delo. Kritičara, takođe, vređa kada ga muzičar omrzne i „obruši se” na uložen trud i vreme posvećeno umetnikovom delu.

BORIS KOVAČ BARUTANA 09.09.2011. FOTO: Stanislav Milojković

Jedan od mojih dragih poznanika i prijatelja među muzičarima je Boris Kovač. Naše međusobno poštovanje primer je uspona čoveka od faze životinjskog nagona za samoodržanjem i odbranom do stadijuma oduhovljenog, promišljenog bića. Ukratko – nismo se baš voleli. Svojevremeno, napisala sam kritiku jednog njegovog koncerta u kojoj sam imala i nekoliko negativnih komentara, pritom, kako se meni činilo, pažljivo „ušuškanih” u celinu. Boris je oštro reagovao i častio me „lepim” etiketama, a ja sam pomislila: „Bože, koji je on (…)!”.
Godinu dana kasnije, dobila sam zadatak da na talasima Radio Beograda 2 najavim jedan Borisov koncert, u formi intervjua. Sa Borisom je, kao svojevrstan mirovni misionar, došla i moja draga prijateljica među world music promoterima i organizatorima, Sara Đigante. Tada smo se, zapravo, Boris i ja zvanično upoznali. Normalno smo razgovarali, malo ozbiljno, malo šaleći se. Sve u svemu – bili smo ljudi.
Od tog trenutka, počeli smo da se poštujemo i razumemo. Boris je nastojao da do mojih ruku dođe primerak jednog od njegovih potonjih albuma, sa željom da ga preslušam i dam komentar. Kada sam napisala prikaz, poslala sam ga Borisu uz molbu da iskreno iznese svoje mišljenje. On je tome posvećeno pristupio i poslao mi pravu kritiku kritike, opsežnu i duboku.
Bila sam baš radosna! Svesna da je balans kafe i posla ostvariv.
Balansu treba svi mi da težimo, a onda kad li se, ipak, jave znaci netrpeljivosti, setimo se stare, šaljive izreke: Kritičar je kokoška koja kokodače kada druga kokoška snese jaje.”
Ne možemo jedni bez drugih u kokošinjcu, zar ne?

(Uvodnik gl. urednice Marije Vitas u 23. broju srpskog world music magazina “Etnoumlje“, objavljenog juna 2013. godine)

4 thoughts on “KO-KO-DA

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s